Blog je nacin zivota
DezareoBlogovanje
Moje vreme
Brojač posjeta
30870
Anketa
Vase interesovanje na internetu:







Smesni video
Blog
srijeda, srpanj 15, 2009
Redirektujte se na www.dezareo.com
dezareo @ 12:11 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
petak, prosinac 19, 2008
   Ko je mogao da pretpostavi da će se desiti ovoliki tulum u svetu? Eh, lagodnog li života, hipotekarnih kredita, uzimanja svega i svačega na crtu putem kredita, ulaženja u deal-ove sa bankama, kraj tome došao je u ovoj tekućoj 2008. godini.
    Pazario sam nx6125, pre tačno nedelju dana. Prvi utisci, pa nisam se još navikao na ovu promenu, ali tako je to kod mene u životu, treba mi vremena da se naviknem na novotarije. Da se razumemo, ovo je polovan lap top, cena je bila adekvanta, prihvatljiva za mene (ali je neću otkrivati, više volim da nešto ostane pod velom tajne). Shoncraft bi rekao:"Bole tebe kurac", a ja kažem, ako imate neki cash trošite ga brzo dok se ne obezvredi, teški udari krize po ekonomiji očekuju se tek u 2009. godini. Poslednja informacija o svetskoj krizi je ta da Crysler u USA zatvara sve svoje fabrike na mesec dana, ej žila kucavica ekonomije jedne zemlje je auto industrija a ta žila prestala da postoji na mesec dana u USA. Zemlja lagodnog života, ostvarenja američkog sna, da, možda je bila to nekad ali toga u budućnosti neće biti, polako će sve izbledeti, fade out.
    Prvo što sam primetio na računaru bila je integrisana grafička kartica ATI Radeon Express 200M chipset koja vuče 128 mb rama, tako da mi na raspolaganju ostaje 384 mb rama za sve ostalo. Sada posle nedelju dana korišćenja istog, ukapirao sam da to može biti malo iritirajuće. Ipak ima leka tome, podešavanja u BIOS-u omogućavaju da se oslobodi memorija za korisnije stvari.
    Vraća se vreme trange frange ekonomije, dođeš mi-dođem ti, "Brate, jel može na recku. Može brate, vidim da poštuješ rokove". Ovi glavni principi koje sam naveo u prethodnoj rečenici su do pre koju godinu bili i te kako aktuelni, a demokratske promene koje su htele da disciplinuju navike Srpske nacije su malo zakasnile. Da bi se preživelo u ovoj zemlji treba se šetati kroz sivu zonu, tako jednostavno mora, ali nema veze, ionako nismo džabe trenirali pod Miloševićem tolike godine, sada će nam bar biti lakše nego tamo ubogim Zapadnjacima koji ne mogu da poveruju kako im se dugogodišnje ušteđevine pretvaraju u vazduh. Evo jednog primera .
    Display je odličan, tastatura je malo izlizana od učestalog korišćenja ali je i dalje u funkciji, baterija drži sasvim dobro, u proseku dva sata bez strujnog napajanja. U radu nx6125 je prilično stabilan, ali ipak po pokretanju više zahtevnijih aplikacija počinje da se guši, to je posledica manjka ram memorije. Posle nove godine mi ne gine da se pojačam još jednim memorijskim modulom od 512 mb rama.
    Eto, pokušao sam da napravim sintezu dva teme koje me okupiraju ovih dana. Ipak, kao siže cele ove priče stoji sledeći zaključak, samo da bude hrane, vode i struje, za ostalo ja ću se već nekako snaći, a VI?
   
dezareo @ 18:20 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
nedjelja, prosinac 14, 2008
Audi A4 Quattro vs. dog 1

Audi A4 Quattro vs. dog 2

Audi A4 Quattro vs. dog 3


dezareo @ 01:33 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
nedjelja, prosinac 7, 2008
Tek zaposlen:


Znači do jaja ti je, imaš posao, ne poznaješ ljude, malo si zbunjen. Pun si energije i elana i zato slušaš Stevie Wonder-a.

Nakon tri meseca:

Slusaš HOUSE (zaposlen si tako da ne znaš da li dolaziš ili odlaziš).

Nakon 6 meseci:

Slusaš Heavy Metal (radno vreme ti počinje u 8h i završava u 22h).

Nakon 9 meseci:

Slušaš Hip Hop (zbog stresa si se udebljao i imaš problema sa probavom i kičmom).

Nakon godinu dana:

Slušaš GANGSTA RAP (zaboravio si šta je dobar dan i živiš samo od kofeina).

Nakon 2 godine:

Slušaš Techno... i naravno postao si "malkice" luđi!
dezareo @ 23:55 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
subota, listopad 18, 2008
    Odzvanja mi u glavi već dugo stara Jevrejska poslovica (navedena je u naslovu ovog posta), "heh jebem mu život", onako da se nadovežem na istu sočnom psovkom baš onako kako to samo Srbin zna. Elem, šta reći kada stvari u ovom gradu ne funkcionišu kako treba. Evo danas je već deset dana kako voda ne valja u gradskom vodovodu. Epidemija nekog sranja koje napada probavni sistem svakako je izvesna, zato samo mogu da vam poručim da ako živite u Majdanpeku !!!ne pijte vodu sa vodovoda!!! Za utehu tu je sigurno početak grejne sezone koja startuje danas. Hmmmm, stavićemo i nju pod znak pitanja, ne,  neka bude sa tri znaka pitanja???
    Anyway, postavljam pitanje da li će biti skijanja ove godine na Rajkovu? Postavljam ovo pitanje sa pravom. Neko je pustio priču da će se srediti skijalilšte koje niko nije gledao punih dve godine. Moja i Packetova inicijativa sa početka ove godine jednostavno nije dala rezultata. Digli smo ruke od skijanja u Majdanpeku i svoje skije smo ukrstili ove godine samo sa padinama Kopaonika, daleko, prilično daleko od Majdanpeka. Danas sam otišao do Rajkova i prizor koji me je tamo dočekao je prilično jadan. Staza je zarasla u šiblje (situacija je gora nego prošle godine), objekti su opljačkani, sve je u rasulu. Jad i beda. Postavljam sebi pitanje, koliko gradova u Evropi može da se nazove ski centrima? Hmmmm, ima ih u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Sloveniji, Italiji ima još po gotovo celoj Evropi. Šta povezuje te gradove? Povezuje ih činjenica da se tu radi o vrhunskom turizmu, o reklami tih centara koji inkasiraju ogromne sume novca. Već odavno tvrdim da Majdanpek guši sve progresivno, i dugo već stojim iza te svoje tvrdnje. Koliko je samo mladih ljudi otišlo iz ovog grada i koliko će još otići. U zadnjih godinu dana iz Majdanpeka je otišlo troje mojih dobrih drugara jer nisu imali perspektivu da ostanu, žive i rade ovde. Sada sve gledam kroz prizmu našeg skijališta na Rajkovu. Životu u Majdanpeku sliči onom prizoru koji sam video danas gore, na Rajkovu. Pogledajte i sami:






dezareo @ 01:13 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
utorak, ožujak 18, 2008
Ne znam ni sam kako sam naleteo na ovaj sjajan dvojac. Znam da su braća, sviraju keltsku i irsku muziku i to rada odlično. Evo videa na kome jammuju i to rade poprilično dobro.
dezareo @ 20:09 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
utorak, veljača 26, 2008
    Danas sam u raspoloženju da razmišljam o dobrim akvizicijama u svom životu. Možda je najbolja, kada se vratim u svih 33 godina mog života jeste baš www. Revolucija koju smo doživeli je promenila sva stanovišta na kojima je naš život bio zasnovan. Za svega nekoliko godina kolektivna svest, opšta rasuđivanja, naša stremljenja ka budućnosti su iz korena promenjena. Staro beše srušeno i sada na novom temelju www-a naš život kreće iz početka.
    Kada se vratim samo nekoliko godina unazad i kada se prisetim priče o nekoj tamo dalekoj Irskoj u kojoj jedna porodica ima priključak na svetsku mrežu 24 sata dnevno, mmmmm razmišljao sam kako bi bilo imati istu privilegiju, ma brzo sam se ohladio. Ta informacija je svakako poslužila da se prodiskutuje par puta sa ortacima. Sećam se da smo, po starom dobrom običaju, proklinjali zemlju u kojoj smo rođeni i razmišljali da ta privilegija ipak pripada nekom drugom, srećnijem ljudskom biću. Dvadesetčetvoročasovni priključak na struju, vodu i dial-up koji smo papreno plaćali, beše naš limit.
    Godine prolaze, i konačno smo dobili priliku da posedujemo nešto što se događalo tamo u dalekoj Irskoj, napomenuto u pređašnjoj priči. Kada je puštena informacija da će širokopojasni internet konačno navratiti i u ove naše pasivne krajeve, sa rezignacijom i starosrpskim običajem nepoverenja (začinjenim sočnim psovkama), odbacivali smo tu opciju u našim životima. Kada ceo život provedeš u ovoj državi, sigurno se ne daš lako zajebati, klimaš glavom svom sagovorniku koji ti prosipa priču o nečemu što jako priželjkuješ i pri tom gledajući da ga sarkastičnim komentarima ignorišeš (i opet,  trudiš se da konverzaciju začiniš sočno...). Po završetku razgovora, kada se stvari slegnu, negde u dubini duše ipak gajiš nadu, i nekako... lepo ti je. Načekasmo se ali, ipak, isplatilo se.
    Nikad neću da zaboravim taj prelazak iz "razjebanog Fiće u super luksuzni Ferrari". Tog dana, kada je gotovo ceo progresivni Majdanpek dobio modeme za ADSL, krenula je revolucija u našim životima. Konačno smo se osetili ravnima jedinkama na dalekom Zapadu. Naš predivni talas koji smo čekali celog života upravo nam se približio, za tren oka bili smo na njemu. Vetar u kosi, nepregledno prostranstvo svetske mreže pred nama. Samo da vam kažem još jednu stvar, još smo na talasu.
dezareo @ 16:33 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
srijeda, veljača 20, 2008
    Iskreno, Kopaonik predstavlja jedno divno iskustvo koje smo doživeli početkom februara meseca. Mala grupa skijaških entuzijasta iz Majdanpeka i Batočine (pozdrav Vladi) je odlučila da isproba ski staze i na Kopaoniku. Plan za ovu zimu je definitivno ispunjen, zacrtali smo skijanje na Staroj Planini i Kopu i na naše veliko zadovoljstvo, taj plan smo sproveli u delo. Nismo se prepustili totalnoj apatiji koja vlada u Majdanpeku i ako već ne možemo skijati na terenima koje imamo na Rajkovu, potražili smo avanturu na drugim destinacijama.
    Kopaonik nas je na prečac osvojio, dobrom organizacijom, perfektnom infrastrukturom, odlično uređenim stazama i naše je bilo samo da se prepustimo kvalitetnom skijanju. Fokusirali smo se na dve staze Gvozdac i Ledenicu koje inače spadaju u kategoriju crnih, najstrmijih staza na Kopaoniku. Prvi kontakt sa stazom Gvozdac je bio fenomenalan. Ushićenju nije bilo kraja. Staza je bila perfektno ispeglana, mnogo bolja od staza na Staroj Planini. Razlika u kvalitetu je bila očigledna. Nama, skijašima koji već imamo epitet iskusnih skijaša, ove staze bile su pravi izazov. Žičara tipa sidraš u svom donjem delu ima lepo mesto za odmor u vidu drvenih klupa na kojima se skijaši mogu odmoriti i okrepiti. Osoblje koje tamo radi je bilo izuzetno korektno i prijatno.
    Smešteni smo bili u privatnom smeštaju u Brzećama, izuzetno povoljno i svakog dana smo imali prevoz kombijem do skijališta na Kopaoniku od koga smo bili udaljeni blizu desetak kilometara. Tri dana, koliko smo bili na Kopu prošla su izuzetno brzo, lepo smo se družili, imali dosta avantura, i svakako će ta tri dana ostati u lepom sećanju.
    Kako ski sezona nije gotova u planu nam je još jedan odlazak na Staru Planinu koji ćemo najverovatnije ostvartiti početkom marta meseca. Bio bi to idealan način da zatvorimo sezonu i nadam se da ćemo to sprovesti u delo.

Skijaški pozdrav...
   
   
dezareo @ 22:00 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
nedjelja, siječanj 27, 2008
    Svako od nas je rodjen za herojska dela ali su retki oni koji spoznaju svoj put i ta ista dela podele sa svima ostalima. Novak Djokovic je konacno dokazao da je postao sampion. Jutros je postao pobednik Australian Opena.
    Tenis pratim petnaestak godina i moj ljubimac je bio Gustavo Kuerten koji je dominirao pre desetak godina na podlogama Rolan Garosa. Guga je bio neposredan i svaki svoj trofej koji je osvojio posvetio je svom hendikepiranom mladjem bratu. Njegova igra je bila raskosna, prosto je plenio svojom skromnoscu i sjajnim kontaktom sa publikom. Kada je Gustavo prestao da igra, tenis se pretvorio u jednu nemilosrdnu arenu bez igraca koji bi doneo ono ljudsko ovoj plemenitoj igri. Zadnji veliki showman medju sampionima belog sporta bio je Andre Agasi, koji je plenio svojom igrom, nastupom i kontaktom sa publikom. Od njega i Gustava nije se pojavio teniser koji je doneo ono ljudsko ovoj igri.
    Nole je usao u teniski svet poput eksplozije. Neposrednost i sjajan odnos sa publikom odmah je bio krunisan sa njegovom velikom popularnoscu na svim meridijanima. Hladna masinerija za osvajanje turnira Rodzera Federera i sirova snaga Nadala pokazivala nam je samo suvo rivalstvo njih dvojice koji su se utrkivali da osvoje sto vise trofeja. Nole je razbio tu paradigmu i uverio nas da u tom svetu gladijatorske borbe mogu da se pretvore u show, u jednu vrstu razbribrige i neposrednosti. Sjajan karakter koji Nole ima postao je suva protivteza savremenim teniserima. Nije sve u osvojenim titulama, nije sve u perfektnoj tehnici Rodzera Federera i perfektnoj fizickoj spremi Rafe Nadala, ima nesto i u ljudskoj dusi, humoru, aplaudiranju kada protivnik osvoji dobar poen. Tipsarevic nosi tetovazu na svome telu koja kaze da ce lepota spasiti svet. Nole tu lepotu nosi u svojoj dusi, Nole je nesebicno deli sa drugima, ta lepota je ovih dana spasila tenis. Nole samo nastavi tako...
dezareo @ 21:07 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
utorak, siječanj 15, 2008
    Kao što naslov kaže, neizvesno je da li će biti skijanja ove godine na Rajkovu u Majdanpeku? Totalna apatija, mnogo priče i nedostatak zdrave inicijative da se bilo šta uradi po pitanju skijanja, dovelo je do toga da skijaši u Majdanpeku ove godine ostaju bez skijanja.
    Kao najveći problem iskrsao je famozni Zakon o javnim skijalištima. Odredbe ovog Zakona koji je stupio na snagu 2006. godine propisuje na više mesta uslove koje mora da zadovoljava jedno skijalište. Čitajući ga i pri tom tumačeći članove ovog zakona zapitao sam se da li je postojalo dovoljno inicijative da se reši bar deo problema. Svakako da skijalište na Rajkovu ne zadovoljava 100% traženih uslova. Ipak, kao jedno od glavnih odrednica ovog zakona stoji pravni standard "Opšteg javnog interesa". Čini mi se da su nadležni potpuno u drugi plan gurnuli ovu premisu, pri tom pozivajući se na sve druge zahteve koje skijalište mora da zadovolji. Milion puta sam se uverio u životu da ako ne postoji dovoljno volje, ako vlada apatija i ne postoji inicijativa da se ništa ne može uraditi. Čini mi se da se prilično lako odustalo od skijališta, njegovog sređivanja i njegovog dovođenja u upotrebnu funkciju.
    Vođen idejom da se ipak nešto može uraditi, samoinicijativno sam odbacio sva naglabanja i pokušao da promenim nešto. Na predlog jednog prijatelja započeo sam sa peticijom građana za hitno puštanje u rad skijališta na Rajkovu. Ideju su odmah podržali i moji drugari skijaši koji su iskreno krenuli sa akcijom prikupljanja potpisa za peticiju. Posle nekoliko dana došli smo do cifre od pet stotina potpisa (očekivao sam više, malo više angažovanja sa njihove strane, ali ajde sad, pripišimo to njihovoj mladosti, ipak su neke stvari preče nego neko tamo lomatanje prikupljajući potpise komšija i poznanika u gradu). Imali smo sjajan odziv svih građana. Gotovo svi Majdanpečani, raznih profesionalnih struktura su sa iskrenošću potpisivali peticiju, pri tom pružajući nam nesebičnu podršku.
    Moja ideja da se ova peticija podnese na uvid Predsedniku opštine, Direktoru RBM-a i Direktoru Sportskog centra "6. avgust" za sada je stavljena sa strane. Za četvrtak 17.01.2008. u prostorijama mesne zajednice ćemo se okupiti svi kojima je stalo do skijanja i pokušaćemo da vidimo koje ćemo dalje korake preduzeti. Reaktivacija planinarskog smučarskog društva "Starica" se postavlja sada kao imperativ, kako bi što bolje definisali i koordinisali akcije prema nadležnima i kako bi rešili problem skijališta na Rajkovu. Kako ja nisam za čista naglabanja i prazne priče, insistiraću da se urade konkretne stvari a da se ne polemiše mnogo.

Skijaški pozdrav!!!
dezareo @ 22:42 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
srijeda, prosinac 26, 2007
    Naša mala i odabrana ekipa se zaputila 22.12.2007. godine u jednu lepu avanturu zvanu "skijanje na Staroj Planini". Dogovor oko polaska je tekao prilično glatko, spremnjene su sitne potrepštine, proverena oprema i u 04:00 smo krenuli put Stare Planine. Put je tekao glatko i negde oko 08:00 smo se obreli ispred planinarskog doma "Babin Zub" na Staroj Planini.
    Autor ovog teksta je imao zdravstvenih problema u vidu bolova u desnom kuku. Razmišljao sam da li da krenem na put s obzirom da je skijanje sport koji traži angažovanje celog tela, posebno nogu. Ipak uz lekove koje sam poneo taj problem je glatko rešen. Prvi dodir skija sa snegom i zaboravio sam na sve tegobe koje su me mučile. Naša ekipa je brojala 9 skijaša i 2 bordera (pozdrav Riveru i Andriji). Odmah po dolasku na dugo očekivanu destinaciju, popili smo kafu, doručkovali i krenuli da pripremanjem za izlazak na snežne padine koje nismo do sada upoznali.
    Stara Planina raspolaže sa dve staze, "Sunčana Dolina" na 1700 metara nadmorske visine i "Konjarnik" na 1500 mnv. Staze su prilično strme i u svojim prvim delovima su okarakterisane kao crne staze (najteža kategorija staza za skijanje), a u drugom delu pripadaju crvenim stazama (staze srednje težine).
    Sam izlazak na staze ostavio je snažan utisak na mene. Pogled na vrh staze "Sunčana Dolina" je bio više nego upečatljiv. Dobro sam se razmislio da li se popnem na njen vrh i upustim se u njeno savladavanje. Posle kraćeg ubeđivanja sa Packetom upustio sam se u tu avanturu. Pogled sa vrha "Sunčane doline" je impresivan, nebo je azurno plave boje zbog nadmorske visine, vrh "Midžor" negde tamo u daljini, vazduh čist (što bi rekao drugar Peđa Belovan nema prašine) i staza koja prosto vapi da se skija na njoj. Prvi spuštanje i sve nedoumice su nestale, "Sunčana dolina" je odlična staza, izazov za skijanje, zadovoljstvo je bilo kompletno.
    Na drugoj stazi "Konjarnik" koja raspolaže žičarom sa korpama koje nose po četiri skijaša situacija tog 22.12.2007. godine je stajala ovako. U popodnevnim časovima se tog dana održalo takmičenje Bambi kupa za klince u skijaju. Takmičenje je otvorio "njegovo veličanstvo" gosn. Mlađen Dinkić (uaaaaaaaaa). Staza je bila dostupna tek oko 14:00 časova. Prvi kontakt sa ovom stazom je bio manje upečatljiv nego sa "Sunčanom Dolinom". Ono što je ostavilo utisak na mene je bila činjenica da je staza dosta šira nego "Sunny Valey", odlična za vežbanje skijaške tehnike i, naravno, njena dužina. Staza je dugačka oko 1,5 kilometra. Spuštanje niz nju je pokvarila činjenica da je staza u njenom donjem delu prekrivena ledom i kamenjem, tako da je pravo mučenje skijati po njima. Na kraju staze stiže još jedno prijatno iznenađenje, žičara. Prvi utisak je prilično scary. Nije mi bilo sve jedno voziti se u korpi za skijaše na dvadesetak metara iznad tla. Posle prve vožnje sve je postalo opuštenije. Svako novo spuštanje niz "Konjarnik" bivalo je sve opuštenije, pogotovu što je vožnja u korpi, relaksirala naše noge a Boga mi i dušu. Predeo kojim ide žičara je gotovo mitski, hrana za dušu.
    Kada se sve presabere, ono što je stalo u dva dana skijanja na ovim predivnim stazama, jeste sjajno druženje, zaboravljanje na sve probleme svakodnevnog života (daleko od civilizacije), jeftin smeštaj, prijatno osoblje koje nas je ugostilo u motelu "Babin Zub" (pozdrav Vasketu). Evo i jednog snimka sa staze "Sunčana Dolina" da bi vi koji ovo čitate imali pravu predstavu gde smo se MI obreli.
    Stara Planino vidimo se uskoro... again.


   
dezareo @ 16:45 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
ponedjeljak, studeni 19, 2007
    Na žalost drugi, veliki talas migracije iz grada Majdanpeka je više nego primetan ovih dana. Već čujem mnoge koji će reći, ti si crn u svojim razmišljanjima, i ja ispadam kao neko ko je nenormalan, čak i devijantan kada jednostavno konstatujem da je istina koja nam se dešava surova, hladna kao sečivo noža, ali istina je takva, jednostavno jeste.
    Kraj ove tekuće 2007. godine neumitan je kao što je i život. Jednostavno, ja konstatujem to što jeste, poput nekog hronologa koji pragmatički posmatra stvari i zaključuje jednostavnom logikom. Grad se gasi, a zašto se gasi, odgovor je jednostavan, svako to može zaključiti. Jedan grad čine ljudi, njegova mentalna energija, a kako može jedan grad biti živ kada se nešto najvitalnije iz njega odliva, rasipase na nekim drugim meridijanima, grad Majdanpek polako ali sigurno odumire!
    Ja ne bih, iskreno napisao ovaj post da nisam nagonjen sa par primera koji su mi ljudi iz mog najbližeg okruženja nametnuli. Danas me je Fuda pitao jednostavno pitao: Da li se to ti ne plašiš da ćeš zadnji napustiti Majdanpek? Ćutao sam i smejao se, iako mi nije bilo do smeha. On planira da napusti grad, i to vrlo uskoro, zajedljivo me čikajući da se i ja upustim u to, ali svakako dobronamerno, jer smo zajedno milion puta u našim razgovorim došli do saznanja, da ovaj grad jednostavno nema budućnosti i guši sve ono prosperitetno koje može doneti neki boljitak.
    Nije redak primer da su se ljudi koji su školovani i koji mogu doprineti opštem boljitku u gradu, našli zaposlenje u gradu i njegovim institucijama, ali su ubrzo ukapirali da primanja imaju ne zadovoljavaju njihova nadanja, jednostavno su se zapitali kako npr. zasnovati porodicu sa tom crkavicom koju primaju. Razočarani, oni dižu ruke od svega i napuštaju grad glavom bez obzira. Hej, ja im najmanje zameram na tome i divim se njihovoj odvažnosti da pokušaju da grade budućnost na nekom drugom prosperitetnijem mestu.
    Mnogi će reći da ni u jednom gradu u Srbiji nije lako, slažem se sa njima, ali u tim gradovima ima nečeg živog, neke energije koja nagoni ljude da grade, da žive svoje živote, da se provode. Danas mi je jedan drug rekao da od aprila 2007. godine nije izašao u grad da se provede. Ej, ljudi da li je to normalno. Druga stvar koju mi je rekao je ta da je pre izvesnog vremena bio u Novom Sadu i da se za četiri dana proveo bogovski. Planira da na proleće zapali tamo i da počne život iz početka. Drugi prijatelj pali za Sloveniju, već je sebi pazario lap top da komunicira sa nama smrtinicima kada ga nostalgija ophrva. Nadam se da će uspeti da sebe natera da i ostane tamo kada jednostavno ovaj grad nema energije da nas veže za sebe i pomogne nam da živimo život dostojan ljudi. Majdanpek je istorija, nietne, nada, nothing.
    I evo jedne proročke pesme za kraj, i razmislite dobro o ovim prethodnim redovima koje sam napisao...

dezareo @ 18:20 |Komentiraj | Komentari: 19 | Prikaži komentare
četvrtak, listopad 18, 2007

    Ako kliknete na sliku mozete na jednostavan nacin proveriti brzinu svoje broadband internet veze. Jednostavno, odaberite jedan od preporucenih servera i za nekoliko trenutaka imacete uvid u  vasu download i upload brzinu interneta.
dezareo @ 15:45 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
srijeda, listopad 10, 2007
    Ovaj post je posvećen najboljem bokseru svih vremena Muhamedu Aliju i legendarnom boks meču protiv Džordža Formena 1974. godine u Kinšasi (tadašnji Zair, današnji Kongo), koji su bokserski stručnjaci nazvali "Rumble in the Jungle" (grmljavina, batinanje u džungli). Neviđena pompa koja je pratila ovaj boks meč nikada ranije a ni kasnije nije viđena u svetu boksa. Ceo jedan zanimljiv splet događaja koji su prethodili ovom boks meču, učinili su isti najboljim boks mečom svih vremena. Muhamed Ali je tri godine pre ovog meča lišen titule svetskog šampiona u teškoj kategoriji zato što se oštro, javno i bez predrasuda suprostavio aktuelnoj američkoj administraciji i njenim stavovima u pogledu rata u Vijetnamu. Odbio je poziv za regrutaciju, pritom koristeći jaku medijsku pažnju koju je imao kao aktuelni prvak sveta, oštro je kritikovao stavove američke vlade povodom rata u Vijetnamu. Cela gužva koja se digla povodom tog slučaja dovela je do toga da američka bokserska federacija kazni šampiona oduzimanjem titule i zabranom da boksuje na teritoriji USA. Zabrana je trajala pune tri godine.
    U međuvremenu, na scenu stupa nova bokserska zvezda Džordž Formen koji polako krči svoj put u svetu profesionalnog boksa i to na impresivan način. Za redom pobeđuje u blizu 40 mečeva od čega su mnogu završeni nokautom. Formen je izraziti udarač, u naponu snage koji ruši sve protivnike izuzetno agresivnim i napadačkim boksom. Mediji su mu zamerali da je dosta antisocijalan ali on nije mnogo obraćao pažnju na to. Van ringa živeo je povučenim životom, a na ringu se pretvarao u pravu zver. Konačno, 1974. godine poznati promoter u svetu boksa Don King ugovara meč u Kinšasi, Zair između Formena i izazivača Muhameda Ali koji će ostati upamćen pod imenom "Rumble in the Jungle", najbolji boks meč koji je svet ikada video. Ceo sportski događaj je bio u senci aktuelnog diktatora, Mobutu Sese Sekoa koji je za ovaj meč obezbedio 10 miliona dolara, po pet miliona svakom od boksera.
    Muhamed Ali je ubrzo po dolasku u Zair postao prava zvezda, jasno svestan svoje rasne pripadnosti on uspostavlja sjajan odnos sa žiteljima ove siromašne zemlje. Na konferencijama za medije on ističe da je ponosan što je crnac i što će se najznačajniji boks meč u njegovoj karijeri odigrati u srcu Afrike. Naporno trenira ali uprkos svemu vodi i unutrašnju borbu sa sobom, svestan da se nalazi u poznijim godinama, da je napravio pauzu od tri godine i da protiv sebe ima jednog sjajnog ,mladog boksera u naponu snage koji do tada nije izgubio ni jedan meč. Muhamed Ali ne pokazuje da se boji i svojim sarkastičnim i humorističkim izjavama na račun Formena samo podgrejava ionako usijanu atmosferu. Formen ćuti i marljivo vežba za meč, ne komentariše izjave Alija. Neposredno pred meč Formen je doživeo neugodnu posekotinu iznad oka od strane svog sparing partnera pa je održavanje meča dovedeno u pitanje. Meč je odložen na nekoliko nedelja koje Ali koristi da se bolje upozna sa narodom Zaira, putuje po Zairu, nastavlja sa treningom i sakuplja mentalnu snagu za predstojeći meč.
    Tog 30.10.1974. godine započinje najveći bokserski spektakl ikada viđen u svetu sporta, na fudbalskom stadionu u Kinšasi koji je bio popunjen do zadnjeg mesta. Ceo meč je prenošen putem satelita, i mnogi stariji ljubitelji boksa sa kojima sam pričao se sećaju te noći kada su boksovali Formen i Ali. Muhamed Ali pun samopouzdanja prilazi Formenu prilikom njihovog susreta pred sudijom koji im objašnjava pravila borbe i kreće sa provokacijama. Formen je smiren i ceka da borba počne. Konačno, počelo je "Batinanje u džungli". Formen silovito započinje meč, u svom stilu, snažno napadački, bez respekta prema bivšem šampionu. Ali pleše po ringu, vešto eskivirajući Formenov tornado udaraca. Formen pun snage deli udarce u telo Alija ali pritom nikako ne uspevajući da zada konkretan udarac u glavu koji Ali sigurno ne bi uspeo da izdrži. Posle nekoliko rundi Ali se odlučuje za taktiku koja je Formena dovesti do iscpljenja i poslednjeg atoma snage. On dozvoljava Formenu da ga udara u telo, pritom vešto pokrivajući glavu, oslonjen leđima na konopce. Formen silovito nastavlja da napada Alija, ne dajući mu da predahne ni trenutka. Kraj meča se polako bliži, Formen je u ogromnoj prednosti i svi već vide novi poraz Muhameda Alija, međutim, tada dolazi neverovatna 8. runda meča. Ova runda se ne razlikuje od preostalih, Formen i dalje nastavlja sa napadima ali vidno umoran od konstantnih napada na Alijevo telo. Ali taktički čeka svoju priliku, i dvadesetak sekundi pre kraja ove runde serijom udaraca iz kontre šalje aktuelnog svetskog šampiona u boksu na pod. Ovo je jedan od najlepših nokauta koje je bokserski svet video. Na ovom YouTube snimku možete nokaut u 8. rundi meča koji je sa pravom proglašen najboljim boks mečom ikad viđenim, poznatijim kao "Rumble in the Jungle".

 
   
dezareo @ 16:53 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
srijeda, listopad 3, 2007
    Kako ostvariti veliku zaradu na Internetu? Retki su, usamljeni primeri, ljudi koji su sprovođenjem svoje ideje uspeli da zarade milione. Internet, svakako, predstavlja plodno tle koje čeka seme dobre ideje, da se isto poseje, da se o izdanku  vodi računa, da bi se posle određenog vremena očekivao bogat rod težak i po nekoliko miliona dolara. Bogate internet kompanije sa zapada svaku dobru ideju sprovedenu u delo, a koja im svakako može uvećati kapital, otkupljuju za enormne novčane iznose. Brojni su pokušaji na tom polju i svakako dosta projekata pojedinaca, timova i internet kompanija su nestali gotovo preko noći, počišćeni od strane konkurencije velikih igrača. Ipak, postoje i slučajevi dobro sprovedenih ideja u praksi koje po svojoj originalnosti i genijalnosti nigde nisu viđene na mreži, tako da autori ovih sajtova mogu da se svrstaju za vrlo kratko vreme u red privilegovanih građana na ovoj planeti(red bogataša). Svakako će neki takav primer, koji se sporadično javlja, zagolicati maštu svakog kreativnog korisnika interneta da i sam pokuša da neki svoj projekat sprovede u delo(mada se u većini slučajeva takvi pokušaji završe samo na papiru ili u nekoj maštovitoj raspravi sa prijateljima tipa "E, a mogli bi i mi da pokušamo nešto slično..."), tako da nije redak slučaj da klonovi jedne sjajne i isplative ideje preplave internet za vrlo kratko vreme, bez ikakvog učinka.

    Jedan od primera velike zarade na mreži je sajt www.milliondollarhomepage.com Alex Tew-a, dvadesetjednogodišnjeg studenta iz Kriklejda u Engleskoj. Sajt je postavljen na mrežu 26.08.2005. godine. Indeks strana ovog sajta je sadrži površinu od 1000 x 1000 piksela (jedan milion piksela), gde su svi zainteresovani koji su želeli da se reklamiraju morali da kupe prostor od minimum 10x10 piksela za svoju reklamu. Na prostoru kupljenih piksela je postavljena mala slika-reklama koja predstavlja link ka sajtu koji se reklamira. 01.01.2006. godine prodato je i zadnjih 1.000 piksela na aukciji kompanije eBay tako da je autor sajta inkasirao sumu od 1.037.100 američkih dolara. Alex Tew je želeo da pronađe način da sam finansira svoje studiranje. Imao je ideju o prodaji piksela na internetu ali, kako sam kaže, nije očekivao da će baš uspeti u svojoj zamisli. Ipak, nije imao šta da izgubi i krenuo je sa realizovanjem svoje ideje. Za manje od tri dana prodao je svoj prvi 20x20 pikselski blok jednom online muzičkom sajtu. Od tog trenutka prodavao je nekoliko blokova piksela na dan. Posle dve nedelje, na Tew-ovo iznenađenje, na svom računu imao je dovoljno novca da plati školovanje na prvoj godini svog univerziteta. Vest o njegovom sajtu su proširili neki od poznatijih blogova i dnevnih novina u Engleskoj( The Daily Telegraph, The Guardian, and The Sun), i broj prodatih blokova piksela je značajno porastao. Posle samo mesec dana rada sajta Alex je inkasirao sumu od 152.900 američkih dolara.

    Drugi primer zarade na internetu tiče se sajta www.friendsreunited.com koji je, takođe, postao klasična priča o uspehu na internetu. Sadržina sajta je bazirana na pomoći da se stari prijatelji, koji su izgubili kontakt, ponovo povežu. Sajt danas ima više od 19 miliona registrovanih korisnika,a vrednost kompanije koja ga je osmislila na 210 miliona dolara. Osnivači su bračni par Džuli i Stiven Penkhurst iz Londona. Oni su u julu 2000. godine sproveli svoju ideju u delo, otvorili su najveći sajt za genealogiju u Britaniji kao i sajt za pronalazak partnera preko Interneta. Danas je polovina korisnika u Britanjiji učlanjena na neki od njihovih sajtova. Kompanija vredi najmanje 210 miliona dolara a ako bračni par Penkhurst proda sajt www.friendsreunited.com inkasiraće 52 miliona dolara.
    Možda je najbolji i najlakši način da se zaradi na svetskoj mreži trgovanje internet domenima. I ovde se kao krucijalno pitanje pojavljuje dobra ideja. Samo je potrebno da se za nekoliko dolara registruje atraktivno ime domena, i da se u pravom trenutku isti ponudi na tržištu. Uz malo sreće, cena domena se može uvećati do petocifrenih ili možda šestocifrenih iznosa u dolarima.
dezareo @ 17:15 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
četvrtak, rujan 27, 2007
    U razgovoru sa jednim drugom pre nekoliko dana konstatovali smo obojica da sam jedini aktivni bloger u Majdanpeku. Na zalost situacija je istinita. Blog kao specificna forma izrazavanja ne poznaje teritorijalne granice, tako da se, u istinu, ne moze govoriti da sam bas sto procenata u pravu, ali ako se u nekom od pretrazivaca ukuca pojam "majdanpek" dobicete rezultat samo lokalnih sajtova koji pruzaju prevashodno razne servisne informacije. Blog kao izrazita individualna i subjektivna forma izrazavanja svojih stavova na svetskoj mrezi, nije uhvatila korena medju mojim sugradjanima, bar ne u onoj meri koja bi trebala da bude prisutna.
    Ja sam pokrenuo ovaj blog pre dva meseca sa ciljem da pisem o stvarima koje me zanimaju. Posle puno lutanja i pokusaja da nadjem dobar blog servis koji je besplatan a koji pruza solidne mogucnosti uspeo sam da kod nasih komsija Hrvata pronadjem bloger.hr koji zadovoljava vecinu mojih zahteva. Mogu reci da sam se sav predao radu na mom blogu i iza mene stoji dosta tekstova raznih sadrzina objavljenih na ovoj strani. Posle odredjenog vremena, u jednom trenutku, osetio sam se usamljenim i tada sam pokusao da animiram ljude da i oni pocnu sa pisanjem vlastitih blogova. Totalna ravnodusnost je jedini pojam koji bi mogao definisati situaciju kada sam sa njima pricao o blogu. Nedostatak motivacije ili cak sta vise kreativnosti, ko bi ga znao, ostali su ogluseni na moje insistiranje da bi bila sjajna stvar da malo pisu, iznesu svoje stavove, da se cuje i njihov glas.
    Dostupnost sirokopojasnog interneta vecini ljudi koje poznajem i njihova aktivnost na istom, svodi se na prosto download-ovanje razlicitog sadrzaja sa mreze, posecivanje sajtova sarolikog sadrzaja, foruma i komunikaciju putem chata. Cast retkim pojedincima koji pored zezanja na mrezi rade i neki posao za novac, ali...retki su takvi, izuzetno retki. Moja konstatacija se svodi na cinjenicu da vecina ljudi koji u gradu koriste internet radi to stihijski, totalno anonimno, bez ikakve zelje da na njemu ostavi neki trag. Majdanpecka Blog Society scena tek je u povoju zahvaljujuci retkim pojedincima i njena buducnost nikako nije svetla. Da li sam u pravu, paaaa.... pokazace vreme.
dezareo @ 15:59 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
srijeda, rujan 19, 2007
    Ovaj tekst cu napisati iz duse. Sit nikada nije verovao gladnom, uverio sam se mnogo puta u zivotu. Moji studentski dani nikako nisu bili laki i svakako sam dobro iskusio iskustvo gladi na svojoj kozi. Desavalo se da po dva dana nisam jeo, drhtao sam od gladi kao prut i da tada nije bilo mojih drugara svakako bi situacija bila gora.
    Na zalost situacija koja se tice gladi se ponavlja i desetak godina posle mojih studentskih dana, u gradu u kome sam odrastao i kome zivim i radim. Neki ljudi bukvalno nemaju za hleb, neki ljudi koji nisu zasluzili to sto im se desava. Jebena Srbija, jebena tranzicija i jebeno odsustvo morala, etike, covecnosti. Na pocetku dvadesetprvog veka sresti coveka u svom okruzenju koji ima dovoljno ponosa da te gleda u oci i da nema snage da te pita da li imas koji dinar za hleb, to ja nisam mogao da verujem da postoji. Zapitao sam se iskreno tog trenutka koliko sam ja imao srece u zivotu da ne gladujem, da ne mogu da ostvarim svoje male snove, ma koliko mali bili. Ja znam, odgovorno tvrdim da postoje ljudi koji jednostavno ne mogu da zarade novac u gradu kakav je Majdanpek. Odavno vec stojim iza svoje originalne maksime da "Majdanpek gusi sve progresivno u sebi", progresivno u ovom slucaju je mlad covek koji je zapao u probleme i jednostavno postavlja pitanje kako zaraditi novac na dostojanstven nacin u gradu kakav je Majdanpek?
     Bez zelje da prozivam bilo koga, bez zelje da ulazim u bilo kakvu sociolosku raspravu, jednostavno se pitam da li ima izlaza za mladu generaciju da napravi nesto od svoga zivota? Imam pravo na ovo pitanje! imam pravo jer svako ima pravo na srecu, na rad, na bolji zivot, na male zelje, na letovanje, na zimovanje, na ljubav, na solidan brak, na decu, na auto, na dobar koncert, na dobar mobilni telefon, na normalno radno vreme(bez izrabljivanja kod gazde), na normalnu kintu od svog rada, na kredit koji nije lihvarski i zelenaski, na dobre patike i dobre (vodonepropusne) cizme ili cipele, na kvalitetne kosulje, jakne, dukserice, na putovanja, na upgrade-ovan kompjuter, na legalan softver(da je u mogucnosti da plati to zadovoljstvo a da ne grca u dugovima narednih meseci otplacivanja) i na kraju na obilan obrok pun proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala. Pitam se gde ova zemlja ide... nadam se ne do Djavola?
   
dezareo @ 18:28 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
petak, rujan 7, 2007
    Kraj jos jedne nedelje na poslu, pocetak jednog vikenda. Trebalo je dosta toga resiti ove nedelje i vratiti se u sedlo, mnogo stresa, mnogo nerviranja, praznih obecanja, mnogo rada ali ipak...naucio sam mnogo i shvatio da se bez mnogo rada neki poslovi nikada ne mogu zavrsiti.
    Sredu je obelezilo jedno savrseno jesenje jutro, kristalno plavo nebo i jedna savrsena pauza za dorucak koja je kulminirala setnjom kroz grad.
    Cetvrtak je obelezio "Faktotum", sjajan film u koprodukciji nekoliko evropskih zemalja. Sjajan omaz starom liscu americke knjizevnosti Carlsu Bukovskom. Nekoliko njegovih prica je bio glavni lajtmotiv ovog filma. Met Dilon je maestralno odglumio pisca utonulog u alkohol, promiskuitet i pisanje. Film me je vratio u vreme kada sam otkrio Bukovskog i kada sam se divio realizmu situacija kroz koje je prolazio autor.
    Ove nedelje sam se vratio i citanju. Trenutno je to Sun Tzu i njegovo "Umece ratovanja". Svaki dan nekoliko strana, lagana meditacija kroz sjajne analize ovog mudraca, cisto da situacije koje prolazim u zivotu budu savladane na najbolji moguci nacin. Nedostaju mi moji dobri drugari Nobelovci. Cekaju na mene Markes, Hese, Man, Hemingvej, Solzenjicin, Apdajk, cekaju na druzenje. Smatram da je citanje aktivnost gde se citalac mora staviti na muke, na detaljnu analizu onoga sto nam iznosi autor. Nobelovci su tu najbolji. Nedostaju mi i Krleza i Kis, nedostaje mi citanje.
    A kada smo vec kod citanja, evo jednog jakog teksta koji mozete procitati ovde a zove se Starac i more
dezareo @ 00:25 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
ponedjeljak, srpanj 30, 2007
slatki zivoteE tako je to kada covek zagazi u tridesete i kada se metabolizam uspori. Jednog jutra se probudis i kad ono fuck, jebo te kolika stomacina. Mmmm, danak raskalasnom zivotu morao je da se plati. E de su oni bezbrizni dani kada se pilo pivo u neumerenim kolicinama i kada se bre jelo ali se nista nije lepilo u predelu oko pupka, ej zivote prodjose bezbirzni dani mladosti a mi se nadjosmo ni krivi ni duzni u tridesetim.
 
Sada kada malo bolje razmislim sta mi je sve to trebalo(mislim na ta zdranja), ali sta ces tu ces, mozda je vreme da se krene sa nekom dijetom, korigovanje ishrane, vise fizicke aktivnosti, smanjenje alkohola na neku razumnu meru. Mislim da je vreme da se pristupi Spartanskom nacinu zivota.
 
Problem koji ja imam sveprisutan je kod svih mojih prijatelja i poznanika. Svi su ili bar gotovo svi su otromboljili i sada tu postoje podeljenja misljenja. Neki to sve uzimaju zdravo za gotovo npr. Fuda koji se ne sekira previse za svoj fizicki izgled a pogotovo ne na to da su mu pocele rasti grudi i stomak. Ipak on je deklarisani pivopija, kaze covek da voli da pije pivo i ne opterecuje se previse svojim fizickim izgledom. Jsh taj problem uspesno resava, ili bar uslovi na poslu tako diktiraju pa je covek u zadnje vreme fit... ili mi se bar tako cini. Njemu to i nije neki problem jer on alkohol shvata kao nuzno zlo i kada pije radi to umereno i samo u specijalnim prilikama.
 
Najveci problem sa stomakom medju ljudima u mom okruzenju ima Cili. Taj nemio dogadjaj od pre desetak dana mu je promenio zivot iz korena. Doziveo covek srcku i po preporuci lekara mora da smrsa minimum desetak kilograma. Na moje pitanje kako ce to da uradi covek mi pokunjeno rece: "Pusti me bre samo jedem proju", i ja se tu zamislim. Jebo te pa i ja sam se ugojio kao vepar, nabio sam devedeset kilograma, ne mogu posteno ni da se savijem i vezem pertle na patikama a da mi stomak ne zasmeta u tome. I resim se ja tako da smrsam, ali ovoga puta stvarno.
Evo vec nedelju dana drzim dijetu i prvi znaci mrsavljenja vec su tu...e pazi sad nije ko na ovoj slici levo ali svakako osecam da mi je lakse. Nemam problema sa nadimanjima, nekako se osecam lakse, pogotovu kada uzmem cinjenicu u obzir da imam problem sa ispresavijanom zuci i bruhom(za koji ja smatram da kod mene ne postoji ma sta nasi Majdanpecki doktori mislili o tome). Moja dijeta se bazira na salatama i na proji. Mozda neki put pojedem i koje parce mesa, cisto da pojacam malo ishranu. Najbitnija stvar u celoj prici je ta da mi proja totalno ugasi glas i da je davno vreme iza mene kada sam za obrok jeo po kilogram hleba. Nastavljam sa svojom idejom o smanjivanju stomaka i nadam se da cu u narednih par meseci izgledati kako zelim.
 
Lutajuci internetom naleteo sam i na ovu zanimljivu stranu pa se nadam da ce bar nekom koristiti link sa korisnim informacijama mozete naci ovde. E sada samo na vama da li ce te ovu stranu posetiti. Kakogod, ja nastavljam sa dijetom, iz prakticnih i estetskih razloga ali ipak... ne odricem se lako piva.
 
U zdravlje svima...
dezareo @ 20:29 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
nedjelja, srpanj 29, 2007
Na ovom blogu pokusacu da predstavim sebe i svoja razmisljanja o najrazlicitijim temama koje me zanimaju. Postoji mnogo toga sto me zanima u zivotu i na ovim stranama cu se potruditi da predstavim svoja interesovanja. Svi vi koji posetite ove strane mozete slobodno da komentarisete teme o kojima cu pisati. Svi su dobrodosli s toga pocinjemo sa radom. U narednim danima cu napisati par tema, za sada stvarno ne znam o cemu jer se jos upoznajem sa sistemom rada na ovom blogu.

pozdrav prijatelji

dezareo @ 21:48 |Komentiraj | Komentari: 19 | Prikaži komentare